Sedamdesetšestogodišnji Zito Mulić, iz Goduše, planinskog sela na Koritskoj vioravni, živi sa životnom saputnicom punih 46 godina, a danas preživljavaju od 40 eura socijalne pomoći. Imaju kćerku, ali je i ona u teškoj materijalnoj situaciji pa, kažu starci, ne mogu očekivati da i njih pomaže. Opstaju zahvaljujući ljudima koji ih povremeno obilaze i pomažu im.
– Dok su bila bolja vremena, dobijali smo pomoć iz sela. Donosio bi ko je šta mogao. Danas se svako o svom jadu zabavio. Nemaju ni za sebe. Razumijem ja siromaštvo. Ne zamjeram nikome. Ipak, sa ovih 40 eura koliko mjesečnio primim, teško da možemo sastaviti kraj sa krajem. I opsati živi – kaže Zito Mulić.
Pomoć od Banke hrane, paket namirnica i sredstava za higijenu, dobro dođu.
– Makar neko vrijeme bićemo siti. Razvući ćemo da što više traje. Zahvaljujemo darodavcu i ekipi „Dana” koja je do nas došla – kaže stari Mulić.
Mulići žive u staroj kući. Oboje staraca su bolesni.
– Skoro da više nijesmo u stanju da opstanemo. Za ljekove za sve bolesti koje imamo nemamo novca, pa puno toga izdržavamo i nijesam ni sam pametan kako – kaže Mulić.
On kaže da opstaju zahvaljujući dobrim ljudima iz komšiluka i okolnih sela, ali i nekolicine rođaka.
– Izgubio sam skoro potpuno vid, nijesam pismen i nijesam išao u školu. Koliko sam bolestan izgubio sam i pamćenje. Ničega se skoro ne sjećam. A imao sam i četiri moždana udara. I moja žena je imala tri moždana udara i začepljenje vena i treba na operaciju. Tablete moram da platim, a nemam odakle. Jedino kupim vareniku i hljeba pa udrobimo i to jedemo. Često smo više gladni, nego siti - kaže Zito Mulić. M.N.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
